Ako stalno gubite novac, uzrok obično nije vaša analiza. Uzrok su veličina vaših pozicija, koliko često trgujete i šta radite u deset minuta posle gubitka. Te tri stvari odlučuju veći deo rezultata pre nego što grafikon uopšte postane važan.
To je neprijatno, jer znači da problem neće rešiti bolji indikator. Ali je i dobra vest, jer sve tri stvari potpuno kontrolišete.
U nastavku je šest razloga koji se najčešće javljaju, kako svaki od njih izgleda na stvarnom računu i način da otkrijete koji je vaš.
Prvo, brojka koju niko ne stavlja na početnu stranu
Između 74% i 89% računa malih investitora gubi novac. Taj podatak nije sa nekog bloga o trgovanju. Potiče od evropskog regulatora European Securities and Markets Authority, koji je pregledao trgovanje CFD-ovima malih investitora širom EU i utvrdio prosečne gubitke po klijentu između 1.600 i 29.000 evra. Zbog toga svaki regulisani broker u Evropi sada mora da prikaže sopstveni procenat gubitka na vrhu svog sajta. Pogledajte sajt brokera kog koristite. Brojka je tu.
Shvatite to kao kontekst, a ne kao utehu. To ne znači da je gubitak neizbežan. Znači da većina ljudi počinje radeći istih nekoliko stvari, a te stvari imaju predvidljive rezultate.
1. Rizikujete previše na svakom trejdu
Ovo je razlog koji gasi račune, a osoba koja to radi gotovo ga nikad ne vidi, jer jedan veliki trejd izgleda sasvim u redu sve do petog gubitka zaredom.
Pet gubitaka zaredom nije loša sreća. Novčić padne na pismo pet puta zaredom otprilike jednom u svaka 32 pokušaja. Na sto trejdova treba da očekujete da to vidite, verovatno i više puta. Dakle, pitanje nije da li će se to desiti. Pitanje je kako vaš račun izgleda posle toga.
| Rizik po trejdu | Ostatak računa posle 5 gubitaka | Posle 10 gubitaka |
|---|---|---|
| 1% | 95% | 90% |
| 2% | 90% | 82% |
| 5% | 77% | 60% |
| 10% | 59% | 35% |
| 20% | 33% | 11% |
Poslednji red je mesto gde umire većina početničkih računa. A šteta nije simetrična, i to je deo koji ljudi propuštaju. Izgubiti novac i vratiti ga nisu poslovi iste veličine.
| Ako izgubite | Treba vam ovoliki rast samo da se vratite na početak |
|---|---|
| 10% | 11% |
| 20% | 25% |
| 30% | 43% |
| 50% | 100% |
| 70% | 233% |
Drawdown (pad računa) od 50% zahteva rast od 100% da bi se nadoknadio. Kada biste pouzdano mogli da zaradite 100%, ne biste ovo čitali. Zato je uobičajen savet da na jedan trejd rizikujete od 1% do 2% računa. U tim brojkama nema ničeg magičnog. One su jednostavno dovoljno male da običan niz gubitaka može da se preživi.
Jedna iskrena napomena: pravilna veličina pozicije ne pretvara gubitničku strategiju u dobitnu. Ona vam kupuje dovoljno vremena da saznate koju od njih imate.
2. Rano uzimate profit, a gubitke puštate da rastu
Ovo ima ime i meru. Terrance Odean je proučio 10.000 brokerskih računa i otkrio da su investitori prodavali dobitne pozicije po stopi od 14,8%, a gubitničke po stopi od 9,8%. Drugim rečima, dobitna pozicija je imala oko 1,5 puta veće šanse da bude prodata nego gubitnička.
Zatim je pratio šta se dešavalo dalje. Tokom sledeće godine, dobitne pozicije koje su prodali nadmašile su gubitničke koje su zadržali za 3,4 procentna poena. Instinkt nije bio samo emotivan. Bio je naopak.
Lako je videti zašto. Prodaja dobitne pozicije knjiži dobitak, a proknjižen dobitak deluje kao disciplina. Držanjem gubitničke pozicije izbegavate da otpišete gubitak, a gubitak na papiru i dalje deluje kao da bi mogao da se vrati. Obe odluke su emotivne, samo prerušene u plan.
Rešenje nije snaga volje. Rešenje je da oba izlaza odredite pre ulaska i da ih zatim tretirate kao već donete odluke. Više o tome u lekciji kada izaći iz trejda.
3. Trgujete mnogo češće nego što mislite
Brad Barber i Terrance Odean pratili su 66.465 domaćinstava kod jednog diskontnog brokera od 1991. do 1996. Tržište je u tom periodu donosilo 17,9% godišnje. Prosečno domaćinstvo zaradilo je 16,4%. Najaktivnija petina trejdera zaradila je 11,4%.
Gubili su 6,5 procentnih poena godišnje, i to ne zato što su birali lošije hartije od vrednosti. Bili su to troškovi. Svaki trejd plaća spred, obično proviziju, a ponekad i finansiranje preko noći. Ti troškovi su sigurni. Profit nije. Trgujte četiri puta češće i platićete četiri puta više za istu nesigurnu prednost (edge).
Prebrojte svoje trejdove iz prošlog meseca. Većina ljudi ih proceni na upola manje nego što ih je bilo.
4. Gde ćete izaći odlučujete tek kada ste već u trejdu
Pre ulaska, vaše rasuđivanje je slobodno. Ništa nije na kocki, pa možete da pogledate grafikon i iskreno kažete gde bi se ideja pokazala pogrešnom.
Onog trenutka kada uđete, to rasuđivanje pripada nekome ko ima novac u igri i gleda kako se brojka pomera. Ta osoba će pronaći razloge. Nivo zapravo nije probijen. To je samo fitilj. Vratiće se posle vesti. Nijedna od tih misli vam ne pada na pamet pre ulaska, što vam tačno govori šta su.
Zato pre svakog ulaska zapišite tri broja:
- Cenu koja dokazuje da je ideja pogrešna. To je vaš stop loss.
- Cenu na kojoj uzimate profit.
- Iznos novca koji gubite, u sopstvenoj valuti, ako se stop loss aktivira.
Ako ne možete da zapišete sva tri, nemate trejd. Imate mišljenje.
5. Odmah posle gubitka trgujete većim pozicijama
To je razlika između računa koji je u minusu i računa kojeg više nema.
Logika u tom trenutku deluje ispravno. Izgubili ste 200, pa će ih trejd dvostruko veći od uobičajenog vratiti odjednom. Ono što se zapravo dešava jeste da otvarate veću poziciju, na lošijem setapu, sa manje strpljenja, dok vam je rasuđivanje na najnižoj tački dana. Sledeći gubitak je dvostruk, a veličina posle njega se ponovo udvostručuje.
Jedino pouzdano rešenje je mehaničko, jer vam u tom trenutku rasuđivanje jednostavno nije dostupno. Unapred izaberite pravilo i zapišite ga. Dva gubitka u danu i platforma se zatvara. Ili maksimalni dnevni gubitak u novcu, a ne u procentima, da ne možete da se raspravljate s njim.
Postoji i teža verzija ovoga koju vredi imenovati. Ako trgujete novcem koji vam treba za kiriju ili režije, ako od bliskih ljudi krijete koliko gubite ili ako gubici utiču na vaš san, posao ili odnose, onda problem više nije veličina pozicije. Trgovanje može da postane kompulzivno na isti način kao kockanje, i pomažu iste vrste podrške. O tome vredi razgovarati s nekim pre nego što pročitate još jedan tekst o stop lossu.
6. Ne vodite evidenciju, pa ponavljate istu grešku
Pitajte trejdera koji gubi zašto gubi i obično ćete dobiti teoriju. Zamolite ga da vam pokaže poslednjih dvadeset trejdova i obično neće moći.
Bez evidencije, svaki gubitak izgleda kao zaseban slučaj loše sreće. Sa evidencijom, obrazac je obično očigledan već posle dvadeset trejdova, i obično je to jedna od pet stvari iznad. Vođenje te evidencije je najjeftinija stavka na ovoj listi i ona koju ljudi najčešće preskaču. Više o tome kako se to radi pročitajte u lekciji o vođenju dnevnika trgovanja.
Greške koje se dešavaju pre prvog trejda
Šest razloga iznad dešava se za ekranom. Postoji i druga grupa koja je odlučena pre nego što bilo šta otvorite, a pošto su te greške tokom trejda nevidljive, retko se njima pripisuje krivica.
Nema pisanog plana
Ne strategija u glavi, nego zapisana, negde gde možete ponovo da je pročitate: koji setap uzimate, koju veličinu, gde izlazite i šta vas tera da prestanete za taj dan. Ako nije zapisana, ne može ni da se prekrši. To zvuči kao sloboda, a zapravo je problem. Ne možete da poboljšate nešto što nema fiksnu verziju sa kojom biste ga uporedili.
Trgovanje na osnovu dojava, signala i tuđeg uverenja
Pozajmljeni trejd nema izlaz, jer je samopouzdanje došlo od nekog drugog i ne prenosi se. Kada krene protiv vas, nemate šta da konsultujete. Zbog toga je i tako teško napustiti gubitnički servis sa signalima: nikada niste izgradili ono što bi vam reklo da ne funkcioniše.
Ne znate koliko vas košta kupovina i prodaja (ceo krug)
Većina početnika može da navede profit kojem teži, ali ne i cenu ulaska i izlaza. Spred, provizija i finansiranje preko noći, gde se primenjuje. To se oduzima od svakog trejda, i dobitnih i gubitničkih, a kod malih pozicija čini mnogo veći deo rezultata nego što ljudi očekuju.
| Ako ceo krug košta | A ciljate | Trošak je ovoliki deo vašeg cilja |
|---|---|---|
| $2 | $20 | 10% |
| $2 | $50 | 4% |
| $2 | $100 | 2% |
| $5 | $20 | 25% |
Prvi i poslednji red su razlog zašto su mali, česti trejdovi toliko teži nego što izgledaju. Kod njih se ne takmičite sa tržištem. Prvo se takmičite sa sopstvenim troškovima.
Trgovanje pet stvari odjednom u prvom mesecu
Svaki instrument ima svoje radno vreme, svoj uobičajeni raspon i svoju reakciju na vesti. Ako pratite pet, nećete naučiti nijedan. To znači i da nikada ne možete da znate da li je gubitnička nedelja bila do strategije ili do toga što niste znali da se jedan od njih pokreće u 15:00. Jedan instrument, dok u njemu ne napravite pedeset trejdova.
Ako želite kratku verziju svih deset razloga sa ove stranice, ona glasi: gotovo nijedan od njih nije vezan za čitanje grafikona.
Kako da otkrijete koji je vaš
Uzmite sledećih dvadeset trejdova i zabeležite sedam stvari. Ne treba vam nikakva složena tabela, sveska je sasvim dovoljna.
- Datum i instrument.
- Razlog ulaska, jednom rečenicom, zapisan pre nego što ste kliknuli.
- Planirani izlaz: stop loss i cilj koje ste planirali.
- Stvarni izlaz: gde ste zaista izašli.
- Rizik %: koliki procenat računa ste rizikovali.
- Ispoštovan plan (D/N): da li ste se držali sopstvenog plana, da ili ne.
- Raspoloženje, u dve-tri reči.
Zatim pročitajte tih dvadeset redova i brojte. Ako se procenat rizika menja, u pitanju je razlog broj jedan. Ako su vam gubici stalno veći od dobitaka, razlog broj dva. Ako ima više redova nego što ste očekivali, razlog broj tri. Ako se planirani i stvarni izlaz stalno razlikuju, razlog broj četiri. Ako veličina skoči posle reda u minusu, razlog broj pet.
Kolona „Ispoštovan plan (D/N)“ je najkorisnija stvar na stranici. Ona razdvaja dva potpuno različita problema. Ako ste ispoštovali plan i ipak izgubili, problem je strategija. Ako ga niste ispoštovali, strategija nikada nije ni testirana, i njena promena ne bi vam rekla ništa.
Devet meseci u kojima sam krivila pogrešnu stvar
Provela sam skoro devet meseci gubeći, i veći deo tog vremena bila sam sigurna da je problem u strategiji. Svaki niz gubitaka terao me je da tražim bolju. Drugi indikator, drugi skup pravila, nešto što nije pokvareno.
Nije strategija bila ta koja je bila pokvarena. Upravljanja rizikom uopšte nije bilo. Nisam imala fiksni iznos koji sam bila spremna da izgubim na jednom trejdu, pa se veličina pozicije menjala u zavisnosti od toga koliko sam se osećala sigurno, a najsigurnije sam se uvek osećala tik pre najgorih odluka.
Kada sam konačno odredila fiksni iznos koji rizikujem na svakom pojedinačnom trejdu i prestala da ga menjam, niz gubitaka se završio. Ne zato što mi se analiza te nedelje poboljšala, jer nije. Iste procene, sa pravilno određenom veličinom, prestale su da se gomilaju u rupu iz koje nisam mogla da se izvučem.
Ta jedna promena je sprečila da račun padne na nulu, i zato je prva stavka na ovoj listi veličina pozicije, a ne bilo šta što ima veze sa ulascima.
Jedna promena koja najviše pomera brojku
Ako popravite samo jednu stvar, popravite veličinu. To je aritmetika, a ne procena, pa funkcioniše čak i u danima kada vaša procena ne funkcioniše.
Izračunajte je ovim redosledom, pre ulaska:
- Račun je 2.000. Jedan procenat od toga je 20. To je najviše što vas ovaj trejd sme da košta.
- Ulaz je 50,00, a stop loss 47,00, pa svaka jedinica nosi rizik od 3,00.
- 20 podeljeno sa 3 je 6. Kupujete 6 jedinica, a ne broj koji vam se učinio ispravnim.
Redosled je bitan. Većina trejdera koji gube prvo izabere veličinu, a onda traži stop loss koji joj odgovara. Uradite obrnuto: tržište određuje vaš stop loss, a matematika vašu veličinu. Više o tome pročitajte u lekciji o upravljanju rizikom u trgovanju.
Česta pitanja
Koja je najveća greška u trgovanju?
Ako se meri time koliko brzo gasi račune, onda prevelik rizik na jednom trejdu. Ako se meri time koliko ljudi pogađa, onda nepostojanje pisanog plana, jer je svaka druga greška sa ove stranice lakša kada nema šta da se prekrši. Ove dve su povezane: plan je uglavnom skup odluka o veličini, donetih dok ste bili mirni.
Da li bi veći račun ovo rešio?
Ne. Svaka brojka iznad je procenat, a procentima je svejedno koliko je novca na računu. Trejder koji rizikuje 20% po trejdu izgubiće račun od 50.000 na isti način na koji je izgubio račun od 500, samo sporije na početku i skuplje na kraju.
Da li treba da se vratim na demo račun?
Da biste naučili platformu, da. Da biste popravili bilo koji od šest razloga iznad, uglavnom ne. Pet od šest su emotivni, a emocija nije prisutna kada novac nije pravi. Vrlo mali pravi račun nauči vas o sebi više nego veliki demo račun.
Koliko će proći dok ne prestanem da gubim?
Ne postoji iskren odgovor u brojkama, a svako ko vam ga da nešto prodaje. Ono što možete da merite jeste da li vam se prosečan gubitak smanjuje i da li se u koloni „Ispoštovan plan (D/N)“ u vašem dnevniku sve češće pojavljuje D. Te dve stvari se pomere pre nego što se pomeri stanje na računu.
Da li je problem u strategiji ili u meni?
Dvadeset zabeleženih trejdova će vam to reći, i ništa drugo neće. Većina ljudi pretpostavi da je u pitanju strategija, promeni je i tako nikada ne stigne do dvadeset trejdova sa istim pristupom. To je samo po sebi razlog za gubljenje novca, i verovatno najčešći od svih.
Ukratko
Trejderi koji prestanu da gube novac retko to postignu pronalaženjem boljeg signala. Postignu to tako što svaki trejd učine dovoljno malim da greška može da se preživi, tako što otvaraju manje trejdova, tako što zapisuju izlaz pre ulaska i tako što vode evidenciju dovoljno iskrenu da mogu da se raspravljaju s njom.
Ništa od toga nije uzbudljivo i ništa od toga nije na prodaju. To je samo ono što ostane kada uklonite sve što ne funkcioniše.